KAFA (1)

– Dobar dan.
– Dobar dan.
– Vi ste…
– Da, jesam, ja sam.
– Čekajte, niste ni saslušali…
– Nemam šta da saslušam: Kažem Vam, jesam, ja sam.

eye-2994567_960_720

– Ali, molim Vas, kako možete da znate da ste…
– Znam. Jednostavno je: Čak i da mislite da nisam – jesam. Verujte.
– Potpuno ste sigurni?
– Da, potpuno sam siguran.
– Bez ostatka?
– Da, bez ostatka.
– Nemate ni trunku sumnje?
– Ne. Ni trunčicu.
– Čak ni ako ima posledica?
– Dajte, molim Vas.
– Ozbiljno Vas pitam.
– Ozbiljno Vam kažem.
– Dakle, Vi ste?
– Dakle, ako treba po treći put da Vam kažem – reći ću. Da, jesam, ja sam.
– To me je razočaralo…
– Razočaranja su sastavni deo života.
– Da, tu ste u pravu, ali, ipak, neko bi očekivao barem malo otpora, negiranje, oponiranje…
– Zašto? Mi smo u dvadesetprvom veku. Sve se brzo sazna, a još lakše proveri.
– Istina, ali se najlakše dovede u zabludu, zahvaljujući svim tehnološkim novotarijama.
– To je za mene i Vas potpuno nebitno.
– Dobro. Šteta. Očekivala sam nešto potpuno drugačije.
– Žao mi je što nisam ispunio očekivanja.
– Idem.
– Sigurni ste?
Da.
– Potpuno?
– Potpuno.
– Onda ništa.
– Onda ništa.

Ustala je. Namestila svoj zagasito crveni komplet. Popravila ešarpu kojom je krila bore na vratu. Privukla stolicu stolu. Okrenula se. Otišla.

“Bože, zašto tako mlad i lep čovek traži žene kao što sam ja”, pomislila je dok je u javnom prevozu vadila ogledalce da bi prekontrolisala da li njena šminka još uvek pokriva preduboke tragove godina oko usta.

Kratko je pogledao za njom. Mahnuo je rukom konobaru. Izvukao je novčanik. Platio mu.

– Gospođa se predomislila?
– Da. Predomislila se.

Namestio je svoj zagasito zeleni sako. Popravio belu maramicu s monogramom. Ustao. Privukao stolicu stolu. Okrenuo se. Otišao do parkinga. Seo u svoj auto.

“Bože, ovo je već treća ove godine koja nije imala herca da rokne barabu koja joj nabija rogove i troši pare na kurvice”, pomislio je dok se uključivao u saobraćaj.

U tom trenutku, na vrata kafea utrčala je žena u najboljim godinama. Nosila je crveni komplet i ešarpu oko vrata. Kasnila je.

“Dođavola, kasnim zbog jebenog parkinga… Deset minuta se vrtim u krug i ne mogu da ostavim auto…”, pomislila je dok je uzaludno pogledom tražila muškarca u zelenom sakou, sa belom izvezenom maramicom.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s