BAJKA

Sedeli su
Svako u najdaljem uglu svog
Malog kraljevstva
I gledali se u oči
Verujući da mislima mogu da govore
Ipak
Ona je bila mlada Veštica
A on ostareli Čarobnjak

Ostavi me
Vreme je
Nemam ja dovoljno trikova
Za ovo ostarelo telo
I ovu previše ludu glavu
Govorio je nemo
Ostareli čarobnjak
Dok je razmišljao da li je
Večeras iz svoje biblioteke
Trebalo da ponese
Svoj polomljeni
Pa zalepljeni
Čarobnjački štapić
Koji odavno nije reagovao na magične reči

Ostavi me
Vreme je
Boliš me
I ne pomaže mi nikakva magija
Čini na tebe odavno sam bacila
I voliš me
I boliš me
Moja metla spremno čeka
Da me odveze daleko od tebe
U deo kraljevstva koji
Nikad
Otkrio
Nisi

Tamo, u kuli svog veštičijeg zamka
Shvatiću
Po ko zna koji put
Da me voliš
Da te volim

Sedeli su
Svako u najdaljem uglu
Svog malog kraljevstva
Ćutali
I mislima razgovarali
Ni ona
Ni on
Nisu bacali čini
Samo su ćutali
I mislima
Razgovarali

Advertisements

One comment

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s