O MENI

Tu smo. Vi i ja. Sami. Nema nikoga više, ne brinite. Oni koji su trebali da me prate po službenoj dužnosti me ne interesuju. A valjda su i odustali do sada… 

nocna aleksandar becicAko vas zaista interesuje, rođen sam 20. septembra 1967. godine. U Čačku.

Školovao sam se u svom rodnom gradu i Sarajevu. Hteo sam da budem lekar, ali sam na nagovor moje profesorke istorije u čačanskoj Gimnaziji, Ljiljane Popović, upisao novinarski smer.

U tom zanatu sam se dobro snašao zahvaljujući razrednom starešini i dugogodišnjem dopisniku beogradskih listova iz Čačka – Rašku Stefanoviću, ali i profesorima sarajevskog Fakulteta političkih nauka Veljko Vlahović, gde sam studirao novinarstvo. Toliko sam se dobro snašao da sam više od tri decenije proveo kao novinar i urednik. Ali, došlo je neko čudno doba, kada te plaćaju da budeš poslušan, da žmuriš, da se prodaš, a tome me ni u mojoj porodici ni u mojoj školi niko nije učio. Zato sam se okrenuo drugoj srednješkolskoj nezaboravnoj ljubavi: pisanju.

Pisanje sam zavoleo zahvaljujući profesoru srpskog jezika u već pomenutoj Gimnaziji – Bošku Ćaloviću. Ko zna: Da sam ranije krenuo ovim putem možda bih danas bio mnogo poznatiji. Ali, ne žalim se. 

Do danas sam objavio tri drame (Telefon za ubistvo, Sin domaćeg izdajnika, Partija bivših), dva romana (Svi naši razvodi i ostale porodične priče i Evo zašto te volim).

Pišem. Zato što živim. Zato što pišem.

Advertisements