Onog dana
Kada sa kraja sveta dobiješ poruku
Da više neću dolaziti
Znaćeš da sam te voleo

Baš tog dana shvatićeš
Da je ključ koji sam ti poklonio
One noći dok smo sedeli za šankom
I čekali da barmen isključi kafemat i kaže
Ljudi, vreme je
Zapravo bio ključ za sef
U kom su brižljivo poslagane
Tvoje i moje tajne
Moje i tvoje laži
Naše misli
Svačiji strahovi

Možda će ti se
Baš tad iz oka iskrasti uzdah
Možda ćeš izustiti suzu
Ili pomisliti na dan kada sam te
Doveo do suza
Nekom smešnom pričom
Nekim groznim rečima

Ne znam
Ali siguran sam da ćeš
Kako to običaji nalažu
Poručiti nešto žestoko
Prosuti nekoliko kapi na zemlju
A ostatak sasuti u sebe
Uz neizbežno
Živeli, kretenu

Onog dana kada ti
Sa nepogrešivom sigurnošću kažu
Da više nikad
Ništa
Neću pisati
Znaćeš da sam spreman
Da u tvoje ruke
Predam na čuvanje
Ono što je od mene ostalo

Nemoj da te brine
Što za mnom neće biti uplakanih
Nemoj da tuguješ
Što niko neće postaviti pitanje
Šta mi se desilo
Nemoj da razmišljaš da li će se
Ikad iko setiti da posle godinu dana kaže
Da sam bio dobar
Ili loš

Zaborav je
Uz nagon za životom
Osnovna ljudska osobina
Jača od svega
Baš kao što je laž
Jača od svake istine

Oslobađam te
Unapred
Svake obaveze
Da čuvaš uspomenu na mene

Oslobađam te
Dužnosti
Da crninom pokazuješ
Da ti nedostajem

Onog dana
Kada sa kraja sveta dobiješ poruku
Da više neću dolaziti
Znaćeš da sam te voleo