Može li neko da me nauči
Kako se više ne broje dani
Bola
Kako se ne razmišlja
O propuštenim susretima
Kako se dan počinje
I završava
Bez misli o onima što više
Ne prate šta radimo?

Sve sam, verujte, probao

Prestao sam da precrtavam datume
Na zidnom kalendaru
Ne pratim dane odvojene za slave
Ne odlazim ni u crkvu kako bih
Sveću zapalio

Marljivo izbegavam svaki pogled na
Ulje na platnu koje sam nasledio
Baš kao što ne prelistavam knjige
Od kojih mnoge imaju i moj potpis
Sa različitim godinama
Sa različitim povodima

Više čak i ne slušam jedva pronađeni TV kanal
Sa ozbiljnom muzikom
A tako prokleto dobar program imaju

Ne zalazim čak ni u deo grada
U koji sam dolazio
Ne previše revnosno
Ne previše rado
Samo da bih ispunio dužnost
Rođenjem nametnutu

Za takvo ponašanje imao sam
Nekoliko hiljada razloga
I godinama sam ih besprekorno
Slagao u ormar postavljen
U desnoj hemisferi mog mozga
Čiji ključ sam krio u amigdali ispod
Hiljade razloga nebitnih za ovaj trenutak
Redovno sam preslagivao i provetravao
Kako bih izbegao da se
Vonj zaborava u njih uvuče
A danas bi tako rado otključao ormar
Izbacio sve iz njega
A onda ga polomio u paramparčad
Fali mi samo ključ
Izgubio sam ga u amigdali

Može li neko da me nauči kako se
Pušta suza
Možda mi ipak bude lakše
Makar na trenutak
Mada u to nisam siguran
Suze mi nikada nisu pomagale
I odavno ih smatram
Nepotrebnim otvaranjem ka svetu oko mene
Koji jedva čeka
Svaki trenutak moje slabosti

Može li neko…