Plašim se
Novog dana
Loših vesti
Tuge koja dopire iz sobe od koje me
Deli samo jedan ostareli zid
Plašim se onog poslednjeg trzaja
Posle kog dolazi olakšanje
I mir
Beskrajni
Ničim ometani
Mir

Posustao sam
Posle čitave godine

Nemam više snagu za osmeh na licu
Posle čitave godine

Ne umem da punim plućima
Kažem da sam srećan čovek

Pitam se da li ću sutra opet dobiti poziv
Zbog kog će mi se
Delić duše otkinuti

Da li ću nevažno koga
Sutra pitati
Gde je ona devojka koja se bavi slikanjem
Gde je onaj čovek što valja upaljače
A da taj nevažni neko
Gotovo zaverenički kaže kako ih više nema

Predugo je sve ovo
A ja se plašim da te u brojevima
Ne prepoznam

Brojevima zbog kojih su se nekada
Ne tako davno
Zastave na pola koplja vijorile.
FOTO: Saša Damjanović (UNSPLASH)