Pažljivo tražim
Poslednje trunke hrabrosti
Rasute po spavaćoj sobi

Brišem detaljno
Ostatke gordosti
Što su se
Na desnom rukavu košulje
Izdajnički
Zadržali

Sakupljam snagu
Strpljivo
Smernost glumeći
Među nezadovoljnima
Ne hajući previše
Za buku koju prave

Znam
Oni su upravo
Mnogo veća opasnost
Od sveprisutne
Malodušnosti

Mnogi zapravo samo glume
nezadovoljstvo
Pripremani brižljivo
Tu lekciju odavno sam naučio

Zanemarujem prepreke
One su uočljive
Jasne
I postoje
Ko-zna-otkad
Uvežbavao sam
Savladavanje njihovo
Toliko puta
Da se na trenutke osećam
Kao vojnik na propalom poligonu

Bez njih bi
Valjda
Sve ovo previše providno bilo

Ne tražite da spustim glavu
Previše dugo hodam kroz nevreme
Da bih sad odustao
Samo zbog toga
Što se godišnja doba menjaju

(A. Bećić, ZLA VREMENA, 62)