POSLEDNJI ARMAGEDON

Prestali smo da budemo ljudi
Onda kada smo zaboravili da brojimo dane
Kada smo shvatili
Da se više niko ne seća koliko je prošlo
Otkako smo poslednji put
Videli čoveka s drugog kraja grada
Onog čija je majka
Svake subote pokušavala na pijaci
Da ti proda kilogram paradajza
Po višestruko većoj ceni

Prestali smo da budemo ljudi
Onda kada smo na ulici sreli pse i mačke
I shvatili da nas gledaju začuđeno
Da nam valjda govore nemušto
Kroz lavež i mjaukanje
Da treba da se vratimo u kuće i stanove
Jer
Više nismo gospodari
Već ponovo
Posle bezbroj vekova
Lovina

Prestali smo da budemo ljudi
Onog dana kada zapravo više
Nismo znali ni koji je dan
Ni koji sat
Koje je doba godine
Da li je to što pada kiša ili sneg

Prestali smo da budemo ljudi
Onog dana kada smo se predali
Onog dana kada smo prestali
Da volimo

O, kako će ova planeta uskoro postati
Sjajno mesto za život
Bez nas.

(OPISI O NEVREMENU, A. Bećić)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s