NEPRISTOJNA PONUDA

Mnogo su ti stihovi crni.

Znam.

Evo ti četkica i mnogo boja. Ofarbaj ih.
Da nežniji, lepši budu.

Neka ih: meni su baš ovako najlepši.

Verujem. Ali ipak: izaberi neku boju.
Toplu. Maznu. Da se pod kožu uvuku.

Zašto bih to radio? Uvukle su se moje reči
pod kožu dovoljno.

Jesu. Kao istina.
Kao prvi, bolni ubod na prvoj tetovaži.
Uvukle su se kao neprolaz.
A treba, ipak, prolazne da budu.
Da ih se već sutra ne sećamo.

Onda moje reči ne bi imale smisao. Ni reči, ni stihovi.

Razmisli, ipak.
Sa nekom od boja možeš
i svoj novi život naslikati.
Život koji ti od nas izabereš.

Žao mi je. Ne mogu. Slep sam za boje.
A ovaj život ne bih menjao.
Barem ne četkicom.
I sigurno ne vodenim bojama.

 

(ZLA VREMENA, A. B.)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s