PISMO GOSPOĐI C I PISMO GOSPOĐE C

Negde, 17. decembra 2018.

Draga moja, 

Nedostaješ mi.

Već dva dana razmišljam o tome kako niko nije zakrpio rupu u prostoru i vremenu nastalu one noći kad si otišla odavde.

Nedostaješ mi.

Nemam kome da pričam kako ne volim sneg.

Nemam kome kroz smeh šeretski da poželim da se sa snegom u krevetu probudi.

Nemam kome da kupujem ono karamelisano šatro američko đubre i po pola boksa cigareta.

Nemam čijem neredu u stanu da se kao zgražavam, dok se udobno zavaljujem u fotelju rezervisanu za mene. Ili nekog drugog, nevažno.

Nemam s kim da pišem, nemam koga da čitam tek napisanog.

Nemam…

Nedostaješ. Bre. Baš.

Tvoj 

Ja

***

Negde, 17.12.20018. 

Dragi moj,

Ne brini. Nedostaješ i ti meni. Iako zapravo sve vreme ja tebe vidim. I čujem. Ponekad tako dobro da čujem i šta razmišljaš.

I opet kažem – ne brini. Sve to će proći onog dana kada se ponovo sastanemo. Nisam sigurna koliko ćeš još morati da čekaš, ali to će – po mojim merilima – biti veoma skoro.

Znam, to te neće utešiti, ali ovde gde sam ja vreme zapravo ne postoji: Da, svaki put vidim izlazak i zalazak sunca, uživam u svetlosti meseca koji ovde sija gotovo potpuno isto kao i sunce, ali je mrak i mi bi tada trebalo da spavamo.

Kažu da tako vreme prolazi ovde, baš kao i tu gde si ti, ali, kao što znaš, nikad to nisam umela, pa pišem dok gledam u mesec i dok on gleda u mene. Jedino tad imam vremena za to jer drugi su uglavnom naviknuti na to da se noću (ako je uopšte noć) spava, a danju radi ono što voliš.

Ovde nema snega.

I to mi fali.

Baš kao što mi fali da se sa tobom svađam oko toga da li je sneg lep ili ne, da li ga treba voleti ili ne.

I znam: Zapravo ti voliš taj sneg, samo si voleo da me nerviraš time što si mi slao onu standardnu poruku “Ko voli sneg dabogda mu u krevetu bio”… Jedno vreme sam čak mislila da tu poruku čuvaš kao nacrt za naš prvi sneg.

Nedostaješ mi zato što ja vidim šta ti pišeš, a ti ne vidiš šta ti odgovaram.

Ali me teši da će i to proći.

A kad dođeš, tada ćemo da završimo onaj naš roman. I ti ćeš opet da se zavališ u fotelju koju sam već odvojila za tebe. Ne brini: Kod mene je nered kao nekad.

Tvoja

Ja

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s