EKG (SITKOM, scenario za epizodu 1)

SCENA 1

EXT / ENT

Kamera prikazuje oronulu bolnicu negde u unutrašnjosti. Zgradi odavno treba popravka. Ispred zgrade staro vozilo hitne pomoći u koje na nosilima unose nekoga.Čuje se glas:

TEHNIČAR:

Idemo u Klinički centar…

Vozilo kreće, pali rotaciju, odlazi. Zum na vrata iz kojih je nevoljnik iznet. Kamera ulazi u bolnicu. Jutarnja smena je stigla. Vlada uobičajena atmosfera,karakteristična za bolnice. Sestre spremaju terapiju, ljudi se sudaraju na hodnicima…

SESTRA:

Dobro jutro doktore… Kako smo danas?

DOKTOR:

Dobro jutro, Jelena. Sigurno bolje nego naši pacijenti.

Sestra gleda u dnevnik terapije i odvaja u plastične čaše pilule, dok je lekar merka i skida jaknu sa sebe.

SESTRA:

Dajte doktore,nije ni njima tako loše. Tri obroka, namešten krevet, stalni lekovi…

Doktor kači svoju jaknu, iz ormara vadi beli mantil, oblači ga, obuva klompe:

DOKTOR:

Tri porcije splačina, kreveti sa izbušenom posteljinom i lekovi koje pronađemo… Baš im je dobro…

Sestra gura kolica sa terapijom kreće niz hodnik i dobacuje doktoru, koji ostaje da je značajno gleda:

SESTRA:

Vidimo se kasnije, na viziti… Idem da podelim terapiju.

SCENA 2

ENT

Bolnička soba sa tri kreveta. Izgled sobe je klasičan, kao u većini srpskih bolnica: Rupa i zakrpa. Na sred sobe je lavor u kom se skuplja voda sa plafona koji prokišnjava.

U desnom krevetu leži Joca, bolesnik. Srednji krevet je bez čaršafa (sve skinuto, goli dušek). Treći je namešten.

Otvaraju se vrata. Ulazi medicinska sestra sa kolicima na kojima je terapija. Trudi se da bude vedra.

SESTRA:

Hajde slatkiši buđenje! Idemo!

Zastane, osvrne se po sobi, vidi samo kako se Joca budi i trlja oči.

SESTRA:

Jovice, gde je Pera?

Kamera krupno na Jocu koji se namešta u krevetu i odmahuje rukom.

JOCA:

Eh, seko… Pera otperjao…

Kamera total prikazuje celu sobu,sablasno polupraznu.

SESTRA:

Kako to misliš otperjao?

JOCA:

Lepo, seko: Otperjao.

Pokazuje na gore, pa recituje stihove koje je upravo smislio. Kamera ga hvata sa strane, zumira.

JOCA:

Pisao poštar Pera pismo prepodobnom Petru,

pa Petar Peri posla pozivnicu…
„Pero poseti Petra, pre puta ponesi presvlaku“…
Eto, seko… Da li ti je sad jasno?

Kamera krupno na sestru.Ona je zgranuta.

SESTRA:

Auuuu, ma da li je moguće?

JOCA:

Moguće je, seko. Moguće.

SESTRA:

Eh… Šteta…

(sklanja Perine lekove u stranu)

Baš je bio dobar čovek… Šta mu bi?

JOCA:

A šta će da mu se desi na ovom odeljenju, u ovo doba godine? Sigurno ga nije strefila sunčanica, nego infarkt!

SESTRA:

Eh, šta ćemo. Smrt je sastavni deo života.

(prilazi Joci, daje mu čašicu s nekim tabletama)

Nego, hajde, da popijemo lekiće…

JOCA:

(odbija)

Neka, neka… Tako si i Peri sinoć rekla pre nego što si krenula kući, pa vidi šta mu se desilo!

SESTRA:

Ama, šta ti je, on je bio ozbiljno bolestan, pre nego što je došao ovde, tri puta je prošao kroz iglene uši, samo je bilo pitanje vremena…

(nutka ga)

JOCA:

(i dalje odbija)

Ma nemoj? A ja sam se dva puta provukao kroz iglene uši pa imam fore još jednom, je li? E, jebem ti zdravstvene radnike u ovoj zemlji…

SESTRA:

(ljuti se, i dalje ga nutka, a on sklanja glavu i odbija)

Joco, maco moja, nemoj da me nerviraš, nije to dobro ni za moj ni za tvoj pritisak…

JOCA:

Eh, seko… Ja ceo život živim pod pritiskom, pa me to baš i ne uzbuđuje previše. Mada, da ti iskreno kažem, ne bih imao ništa protiv da me ti malo pritisneš…

SESTRA:

Ma nije valjda?

JOCA:

Ma jeste valjda…

SESTRA:

(nadvija se nad njim)

Ma nije valjda?

JOCA:

Ma jeste, kad ti kažem…

SESTRA

Da te pritisnem, kažeš?

JOCA:

Pa, eto…

SESTRA:

(flertuje, mazno)

Da te malo stisnem, ha?

JOCA:

(počinje da uzdiše)

Tako nekako, seko…

SESTRA:

(kao zabrinuto, još bliže njemu)

A da ti ne skoči pritisak od toga?

JOCA:

Ne brini se ti za moj pritis…

(ona u tom trenutku hvata Jocu za nos i uvrće ga)

…aaaaaaaaaak!!! Seko!!! Jes’ ti normalna???

Kamera skroz krupno hvata Jocu i Sestru iz profila.

SESTRA:

(ona ga drži za nos)

Đubre jedno impotentno! Šta ti zamišljaš? Ko si? Šta si? Da te stisnem?

(još zavrne, ovaj jaukne još više)

Zevaj, bre i gutaj ove lekove!

(pušta mu nos, gura mu pilule u usta, on ih guta nevoljno)

A sad, ustaj, krevet da ti namestim pre vizite!

(Joca ustaje, pokajnički spustio glavu i kreće u drugu stranu sobe, odakle gleda sestru kako namešta krevet. Na njoj – sve seva od lepote i mladosti. On se vrpolji)

JOCA:

Uh, seko…

SESTRA:

(podvikne)

Šta je?

JOCA:

(briše znoj)

Uh, seko…

SESTRA:

(i dalje namešta njegov krevet)

Šta je, šta hoćeš?

JOCA:

Skočio mi…

SESTRA:

(ona se i dalje ne okreće, zateže krevet)

Ma nije valjda skočio? Nemoj, Joco da ti opet zavrnem tu nosekanju!

Kreće dinamična izmena kadrova, radi podizanja tenzije i doživljaja akcije i dramatičnosti cele situacije

JOCA:

(Joca pada, stropoštao se na pod sobe, u padu kroz šapat)

Pritisak…

SESTRA:

(Naglo se okreće, skače ka Joci, hvata ga za ruku, pokušava da pronađe puls, ne nalazi, naginje se nad njega, pokušava da oseti da li diše)

Pa jebem ti majku, gde ovako jutro da mi počne!!!

(opkorači ga, rastrgne mu pidžamu, krene da ga masira, sklanja se u stranu, zavaljuje mu glavu, hvata za nos, otvara usta, udahne duboko i „sjuri“ glavu da mu udahne vazduh u pluća. U tom trenutku Jocine ruke poskoče i obuhvate je (jedna ruka na grudima ili stražnjici) a druga joj drži glavu. Ona razrogači glavu, istrgne se, skoči)

Pa sunce ti tvoje matoro pokvareno!!! Jes’ ti normalan?!?!

JOCA:

(pridiže se)

Uh, seko… Hvala ti što si mi spasila život… Sad mogu i lekići…

(smeje se)

SESTRA:

Ma, marš đubre jedno! Kako te nije sramota Pere…

JOCA:

Što, seko?

SESTRA:

Kako što? Pa još se ni ohladio nije…

JOCA:

Auuuu, a da je Pera pandrknuo juče u tvojoj smeni, sad bi već bio ‘ladan pa bi mogao da te zaskočim? Da mi se ti to nisi emotivno vezala za njega? Daj, bre, kad bi samo znala šta je on tebi hteo da radi…

SESTRA:

Pa si ti rešio da ispuniš njegov testament, ha? Vraćaj se u krevet! Brzo!

JOCA:

Evo, evo…

(odlazi u krevet, leže, pokriva se)

SESTRA:

Otkrij se! Odmah!

JOCA:

Opa, seko… Ipak izgleda da se nisi toliko emotivno vezala za Peru! Evo, otkrivam se! Da se skinem?!

SESTRA:

(Podiže prenosni EKG sa donje police kolica)

Nemoj ti meni opa! Treba da ti uradim EKG pre vizite!

JOCA:

A što? Šta bre trošiš tu ‘artiju? Ako pričam s doktorom – znači da sam živ. Ako se ne javljam – onda me prebacite tamo kod Pere… Da ne bude usamljen…

SESTRA:

Uh, koji si ti manijak…

(izlazi iz sobe, zalupi vrata)

 

SCENA 4

ENT

Jocina soba. Joca je ostao sam. Kadrovi se menjaju od totala, do krupnog i detalja kada završava svoju „pesmicu“, odnosno monolog.

JOCA:

(leži, zvižduće Radecki marš, a onda recituje ponovo svoje „stihove“ i „dopisuje“ ih)

Pisao poštar Pera pismo prepodobnom Petru „Prijatelju Petre pomislih posetiću prijatelja pa proveravam pošto prenoćište“. Posla poštar Pera pismo… Primi pismo Petar, pročita, pa Peri potom posla pozivnicu… „Pero poseti Petra, pre puta ponesi presvlaku, prenoćište povoljno“. Ponese Pera presvlaku, pođe prijatelja posetiti. Putem Pera promaši pravac, pade Pera, pade pa propade… Pomisli Pera „Pih, propade presvlaka“, pomisli, pa potonu potom. Počiva Pera, Petar pak proziva: Pohitaj, Pero, prenoćište prepunjeno… Počiva Pera, potpuno pandrknuo…

Zatamnjenje

 

SCENA 5

ENT

Total, enterijer u kom se održava radnja se ne menja. Vrata se otvaraju naglo. Ulaze DOKTOR, DOKTORKA STAŽISTA i SESTRA. DOKTOR je nekada bio lep, vitak, ali je još uvek siguran u sebe. DOKTORKA STAŽISTA gleda u njega gotovo zaljubljeno, lepa je ali neugledna, za razliku od atraktivne sestre

DOKTOR:

(glasno, nadobudno)

Dobro jutro!

(okreće se ka stažistkinji, pa joj ispotiha objašnjava)

Važno je ujutru biti nasmejan, autoritativan, siguran. Tako se gradi poverenje kod bolesnika.

(stažistkinja klima glavom, gleda u njega i trepće, dok sestra pokazuje Joci da ćuti)

JOCA:

Ooooo, doktore, dobro jutro…

DOKTOR:

(neodređeno, dok gleda u njegovu temperaturnu listu)

Sad ste sami u sobi…

JOCA:

Jesam doktore. Sam sam. Ne dam se.

DOKTOR:

Da, da… Sestro, zašto pacijentu jutros nije urađen EKG?

(Okreće se stažistkinji i opet izpotiha)

Prema sestrama čvrsto, ali ljubazno. Ako popustite, neće vas ceniti.

(Ona opet klima glavom. On se okreće ka sestri, koja ćuti i gleda u pod)

Sestro, pitao sam vas zašto pacijentu jutros nije urađen EKG?

JOCA:

(klima glavom dok doktor govori, a potom zvuči kao tužibaba, očito zeza sestru)

Jeste, sestro, zašto pacijentu niste uradili EKG? Žalite možda za Perom?

SESTRA:

Doktore, izvinjavam se. Moja greška. Odmah ću.

(seva prema očima dok uzima pokretni EKG i dok namešta štipaljke Joci na ekstremitete)

DOKTOR:

(objašnjava stažistkinji, ona klima glavom)

Na osnovu EKG-a mi možemo doznati sve o pacijentu što nas interesuje. Samo ako znamo da čitamo taj zapis. EKG vam je kao knjiga. Neko ima dosadan EKG. To vam je dosadna knjiga. Neko, pak, ima uzbudljiv EKG. Kao neka dobra beletristika. A neko – ima klasičan ruski EKG.

(u tom trenutku, sestra završava snimanje EKG-a Joci, dodaje zapis doktoru)

Evo: Naš prijatelj ovde je pravi primer za to. Njegov EKG bi se mogao nazvati „Idiot“. Koleginice, čitali ste Idiota od Dostojevskog?

(stažistkinja klima glavom i trepće u pravcu doktora)

Naš prijatelj je dobar i darežljiv čovek, hrabar i velikodušan, ali se ponaša kao čisti idiot, zato što radi ono što ne sme dok leži u bolnici.  Razumete?

(stažistkinja i dalje klima glavom. Doktor se obraća Joci)

Ne smete da se nervirate i sami odlučujete. Morate da uzimate redovno terapiju i da se ne izlažete fizičkom naporu i stresu! Inače…

JOCA:

Dogovoreno doktore. Ja ću da uzimam terapiju, neću da se izlažem tom… Stresu… I ima da se ne nerviram. Ič! Dakle, od danas sam sam u sobi?

DOKTOR:

Kako to mislite „sam u sobi“? Ovo je bolnica, a ne hotel!

JOCA:

Znam ja da je bolnica, al’ nekako u ovih 10 dana kako ležim kod vas na pansionu, koga god ste mi poslali u sobu – kratko se zadržao. I po pravilu ga izbacuju s nogama napred. Šta mislite, da to nije stresno? Sedam likova ste mi doveli, uključujući i jadnog Peru, i svi su pocrkali!

DOKTOR:

(sestri, iznenađeno)

I Pera je umro?

(sestra klima glavom)

Kad? Jutros?

(sestra klima glavom)

Šta, infarkt?

(sestra klima glavom. Joca dobacuje)

JOCA:

Jok, udarila ga sunčanica sedam dana pred Novu godinu. Infarkt doktore, infarkt!

DOKTOR:

(sestri)

Što me niste obavestili, sestro?

SESTRA:

Pa valjda je trebalo da vas obavesti doktor Đorđević, on je dežurao tokom noći. I ja sam saznala vest od Joce. Ovaj – gospodina pacijenta. Moju koleginicu nisam ni zatek…

(zaustavi se, jer je shvatila da je koleginica po svoj prilici završila smenu zajedno sa doktorom u sobi)

DOKTOR:

(ponovo se obraća stažistkinji, koja naravno, klima glavom)

Sa ovakvim nepredvidivim okolnostima ćete se stalno sretati koleginice. Zato je bitno da umete dobro da pročitate EKG.

JOCA:

Jeste, doktorka: Na mom EKG-u tačno piše kako se sestra u noćnoj smeni zigovala sa dežurnim doktorom. Piše i kako sam vikao „upomoć“ dok je jadni Pera krenuo na put bez povratka.

(doktor i stažistkinja su zbunjeni)

SESTRA:

(tiho, zaverenički, Joci)

Stvarno je tako bilo?

JOCA:

Ma jok, bre, seko, zajebavam se. Doktore, opusti se. Zezao sam se malo. U stvari, spavao sam ko top prošle noći. Probudio sam se oko pola četiri – močalo mi se, što kažu južnjaci. Krenuo sam ka WC-u i sapleo se o Peru. On je već pandrknuo.

SESTRA:

(ljutito)

Koji si ti kreten!

JOCA:

To si već ustanovila! I to više puta… Al’ja se s tobom ne slažem. A i vidiš… Doktor mi kaže da ne smem da se nerviram!

DOKTOR:

Stvarno, neumesna šala!

(okreće se stažistkinji)

I sa ovim ćete se stalno susretati u svakodnevnoj praksi.

(ona uporno klima glavom)

JOCA:

Pa dobro – Pera je već umro. Ali prošli put, prošli put je stvarno bilo tako. Sa Đurom. Ili sa Zokijem…

(doktor, stažistkinja i sestra izlaze napolje iz sobe. Doktor i stažistkinja se nešto domunđavaju, sestra se okreće ka Joci i preti mu prstom)

… Ili je možda to bilo sa Gogijem… Ili Arsom… Acom… Milančetom…

(vrata se zatvaraju)

Jebem ti… Koliko sam ih sahranio u 10 dana… Strašno.

(mrak)

 

SCENA 6

ENT

Soba. Joca spava. Sestra zateže srednji krevet i pevuši neki Cecin / Jecin narodnjak. Pogleda u Jocu koji se ne budi, priđe mu, opipa puls. On se nasmeši i promrmlja neki bezobrazluk na račun medicinske sestre iz sna, oblizuje se i kao da je u snu hvata za grudi. Ona odmahne glavom, izađe napolje. Istog trenutka kad izađe, Joca se diže u krevetu, smeje, vadi ispod jastuka neki porno magazin i oblizuje se.

U trenutku kada čuje kako se otvaraju vrata baci novine i pretvara se da spava. U sobu ulazi doktor. Ne obraća pažnju na Jocu. Baci se na srednji krevet. Prekrsti noge. Tišina traje neki sekund,a onda se doktor okrene prema Joci.

DOKTOR:

Joco…

(Joca ne reaguje)

Joooocoooo…

(Joca pojačava hrkanje)

Joco, ako se odmah ne probudiš, sad ću ti u sobu ubaciti nekog pacijenta koji samo što nije ušao u čekaonicu kod Svetog Petra!

(Joca skače kao oparen)

JOCA:

Pu, baksuze doktorski, gde će ti duša! Pa ‘oćeš da i treći infarkt imam?

DOKTOR:

Oooooo, neko je ipak budan?

JOCA:

Ama doktore, čim spomeneš Svetog Petra meni srce krene u susret infarktu! Kako ti to nije jasno?

DOKTOR:

Ti i infarkt? Daj, bre, Jovice, ne zajebavaj me. Ti si, bre, zdraviji od mene!

JOCA:

Ja? Doktore, ne znam na kom si privatnom fakultetu kupio diplomu, ja i zdravlje smo se odavno rastali…

DOKTOR:

(Napravi značajnu pauzu)

Vidi, Joco, pratim ti krvnu sliku, pritisak, test opterećenja, ultrazvuk, radio sam ti dva puta holter, svaki dan ti radimo EKG… Tvoje srce radi kao švajcarski sat! Samo me interesuje ko te primio kao težak slučaj u ovu bolnicu, da ga pošaljem nazad na fakultet, da ponovo polaže internu medicinu.

JOCA:

Tvoja ljubimica, stažistkinja. Jedini put kad je bila dežurna.

DOKTOR:

(iznenađeno se okreće)

Ona? Stvarno?

(Joca klima glavom)

Znao sam. Nikad od nje kardiolog. Mnogo je dobra duša. I beskućnika bi primila sa ulice. Da se ona pita – odeljenje bi bilo toliko krcato da bismo morali da imamo i krevete u hodnicima.

(ćute)

A što si, Joco, došao u bolnicu? Zar nemaš kuću?

JOCA:

Imam doktore, imam.

DOKTOR:

Eto… Pa što nisi kod kuće? Ništa bre, tebi nije, moj Joco.

JOCA:

Kako nije doktore? Jeste mi…

DOKTOR:

Nije, gledam ti nalaze već deset dana i ništa ne vidim.

JOCA:

Pa ne vidiš. Ali ja vidim.

DOKTOR:

Šta?

JOCA:

Vidim ženu.

DOKTOR:

Kakvu ženu, Joco?

JOCA:

Moju ženu. Onu kod kuće.

DOKTOR:

Pa šta je u tome loše?

JOCA:

To što ona ne voli kad pijem. A ja volim da pijem.

DOKTOR:

I?

JOCA:

Šta „I“, doktore? Znaš kakav belaj doživljavam svaki put kada popijem? Aman! Pa to ti je gore od nasilja u porodici! A nisam, života mi, nikakav baksuz kad popijem. Samo pevam i vatam za guzicu. A to moja žena ne voli.

DOKTOR:

To što vataš za guzicu?

JOCA:

Jok, bre. To što pevam. Kaže da nemam pojma i da joj je najlakše da me sluša kako ćutim.

DOKTOR:

Dobro i? Šta se desilo pa si završio ovde?

JOCA:

Sreo sam se sa društvom. Zaglavio u birtiji s njima na jednom pivu. Pa drugom. Pa tri puta bog pomaže. Pa četvrto, pa presečemo, pa peto… Da skratim, doktore, pio sam celu noć, zorom krenuo ženi svojoj u toplo porodično gnezdo. Na 100 metara od kuće, kad sam udario treći put u banderu, shvatio sam šta će se desiti ako me moja Jovka vidi. Shvatio sam da ću mnogo najebati. Mnoooogo. I zato sam zakovrnuo i pao na sred ulice.

DOKTOR:

A onda je naišla Hitna pomoć i pokupila te na ulici?

JOCA:

Jeste. Kako si pogodio doktore?

DOKTOR:

A da ti nisi nazvao Hitnu pomoć i rekao da si video samog sebe kako ležiš na ulici?

JOCA:

(smeška se)

Maaaa nisam, doktore, nisam…

DOKTOR:

Nisi?

JOCA:

Ne znam… Ne sećam se… Malo je sve to… Maglovito…

DOKTOR:

I? Zna li žena da si ovde?

JOCA:

Zna.

DOKTOR:

Šta kaže? Jel’ se zabrinula?

JOCA:

Jok. Rekla da se ne zajebavam i da dođem kući.

DOKTOR:

A ti?

JOCA:

Ja joj rekao da sam mogao da umrem od srca, a ona mi odgovorila „nisam ja te sreće“.

DOKTOR:

Što ti je ljubav…

JOCA:

Jes’ vala, doktore, baš ljubav.

DOKTOR:

Nego, Joco, reci ti meni, kad ćeš da te šaljemo kući?

JOCA:

Nemoj još, doktore! Tako ti mog infarkta, nemoj još!

DOKTOR:

Aman, zauzimaš mi krevet, Joco!

JOCA:

A ja vidim da se o krevete u ovoj bolnici baš otimaju. Valjda zbog kvaliteta smeštaja!

DOKTOR:

Pa ako ti ne odgovara – a ti pali!

JOCA:

Nemoj, bre, doktore! Daj mi još tri – četiri dana, da se odmorim!

DOKTOR:

Pa ne može to tako…

JOCA:

Može doktore, znamo i ti i ja da može.

DOKTOR:

Pa jeste, Joco. Može. Ali kad može, onda i košta.

JOCA:

Au, bre, doktore, mito i korupcija, znači?

DOKTOR:

A, ne. Nikako. Mito – ne. Čast – može. Nije obavezno, ali može.

JOCA:

Uhhhh… Dobro, doktore, koliko?

DOKTOR:

Joco, znaš kako popovi kažu: Što više daš, manje se sramotiš!

JOCA:

Ne pominji mi popove, ne volim da ih vidim ni u rečenici!

DOKTOR:

Što, Joco?

JOCA:

Pa kako „što“? Znaš valjda gde oni nastupaju!

(Joca pokaže rukama „vešanje“ i prekrsti vazduh, a doktor klimne glavom)

DOKTOR:

Dobro, Joco, dobro… Dakle, što više častiš – duže ostaješ.

(Joca otvara fijoku svog ormarića, vadi novčanik, iz njega vadi par crvenih, ustaje i odnosi doktoru)

DOKTOR:

Dakle, rešio si da izađeš sutra iz bolnice? Dobro, da znam Joco, da znam da ti još večeras napišem otpusnu listu…

JOCA:

E, majku ti…

(vadi još nekoliko crvenih i daje doktoru)

DOKTOR:

Ah, dakle, do kraja nedelje, u sobi s cimerom…

JOCA:

(vadi iz tajnog pregratka devize – 20 evra)

Odra me čovek za polupansion, sunce ti tvoje…

DOKTOR:

(uzme novčanicu, složi je u lepezu s ostalim, protrlja s njima bradu i ustane iz kreveta. Menja ton. Zauzima ozbiljan stav)

E, pa dobro, Joco, mirujte vi… Situacija je veoma komplikovana.

(otvara vrata sobe i s hodnika dobacuje)

Lezite vi, Joco, sad će sestra da dođe da vam da injekciju… Sestro! Sestroooo!

(vrata se zatvaraju. mrak)

 

SCENA 8

ENT

Enterijer sobe. Joca leži raspojasan na krevetu, peva neku pesmu iz svog zavičaja i čita novine. Uspravlja se u sedeći položaj

JOCA:

(čita)

„Situacija u zemlji neizvesna. U rekonstrukciju vlade više niko ne veruje. Da li su nam potrebni izbori u vreme ekonomske krize?“ E, ja odavno veću glupost nisam pročitao. Čuj, da li su nam potrebni? Pa nama nikad nisu potrebni izbori, nego nam je potreban neko ko će da stvarno vodi zemlju. Mislim, čemu izbori kada se zna ko će da pobedi? Onaj ko bude imao više paketića sa brašnom, uljem, šećerom, konzervama za svoje verne simpatizere. A s druge strane, šta bi političari radili kad ne bi bilo izbora? Koga bi mogli da lažu i obećavaju med i mleko? E, mamu im njihovu preva…

(u tom trenutku vrata se otvaraju, sestra na kolicima gura čoveka)

SESTRA:

Hajde, Joco, skači na noge lagane, pomaži da ga stavim u krevet!

(parkira se između Jocinog i srednjeg kreveta)

JOCA:

(skače kao oparen)

E,pa neće moći!

SESTRA:

Kako to misliš “neće moći?” Jesi’l ti čuo doktora? Nije ti ovo hotel!

JOCA:

A ja kažem da jeste i da sam ja pla…

(ugrize se za jezik u poslednjem trenutku)

Ne može tu! Ne može na taj krevet!

SESTRA:

Kako misliš – ne može?

JOCA:

Lepo – ne može. Ne dam. Parkiraj ga tamo u drugi ćošak.

(pokazuje na drugu stranu sobe)

SESTRA:

Joco, šta lupaš bre? Što da ga stavim tamo?

JOCA:

Zato. Neću da opet gledam kako neko skapava pored mene. Uostalom, ko zna kakvu viruščinu nosi u sebi. Znaš kako se kaže u onom filmu: Smrt je prelazna bolest! Što da pređe na mene! Mani me se, u drugi ćošak!

SESTRA:

Hajde bre, ne lupaj, kakav virus. Čovek je imao infarkt!

JOCA:

Ne, ne! Meni se čini da je malo slinav, da je imao neki grip! Možda ptičiji! Svinjski! Molim lepo – prebaci ga u drugu stranu sobe! Doktor je rekao da ja još nisam dobro!

SESTRA:

(ljutito, već se potkočila)

Joco, imaš tri sekunde da se privučeš ovamo i pomogneš mi, inače ću ja sama da ga prebacim, a posle dolazim da ti izvadim krv!

JOCA:

(uplašeno)

Zašto moliću lepo? Pa nemam ja problema sa krvlju, već sa srcem!

SESTRA:

Eto, hoću da proverim da li ti je sa srca problem prešao na krv! Moram da te pazim. Silazi da pomogneš lenčugo folirantska!

JOCA:

Samo pod uslovom da ga staviš tamo!

(upire prstom u drugi kraj)

SESTRA:

Dobro, dosado jedna. Baš mi nisi jasan!

JOCA:

(silazi sa kreveta, hvata jedan kraj nosila i vuče ga sa sestrom na drugi kraj sobe)

Da si ti preživela ono što sam ja preživeo u proteklih 10 dana u ovoj sobi i ti bi tražila ovo što i ja!

SESTRA:

Hajde bre, Joco, šta ti misliš, koliko sam ja njih koji su umrli preturila preko svojih ruku?

(u tom trenutku prebacuju bolesnika s nosila na krevet, Joca ga ispusti (srećom ne pada nego je na ivici kreveta), bolesnik jekne)

JOCA:

Pu, bre, sestro, kako možeš tako da mi pričaš? Hoćeš da riknem ovde na licinom mestu? U tvojoj smeni? Pa da me na duši nosiš?

SESTRA:

Na kakvoj duši? Pa pre će ovaj da pandrkne nego ti!

JOCA:

Eto! Kažem ja da mi uvaljujete samo one koji su spremni da riknu samo da biste me iznervirali i da bi i mene zveknula srčka.

PACIJENT:

(iznenada, izpotiha)

Ne seri.

JOCA:

Ovaj priča?!?

SESTRA:

Pa nije od infarkta ostao mutav.

PACIJENT:

Ni ti ne seri.

JOCA::

Nemoj tako sa sekom da pričaš. Ona je fina dama i svakog dana nas pazi.

PACIJENT:

Što ne nađe nešto muško, da na njega pazi, a ne tebi i meni gole guzice da gleda dok nam zabada igle!

JOCA:

Vidiš, nije ti to loše pitanje! Seko, što ti nisi našla nešto muško umesto što gledaš moju guzicu?

SESTRA:

O sunce ti božije, pa ja sam umesto jednog baksuza sad osuđena na dva baksuza u ovoj sobi!

PACIJENT:

Sestro, lepo ti rekoh: Ne seri.

JOCA:

Jeste sestro…

SESTRA:

(uzima špric i stavlja iglu na njega)

Šta „jeste sestro“?

JOCA:

Pa to što ovaj kaže…

PACIJENT:

Ovaj ima ime.

SESTRA:

(špric navlači na ampulu, iz nje izlači tečnost)

Joco, mani se imena, objasni nam, šta to „jeste“ i skidaj gaće, da ti malo golo dupe gledam. Vreme je da ti dam jednu šizelu – smirelu.

JOCA:

Ne, ne, sestro, ne treba nikakva šizela smirela! Evo, miran sam!

(trči ka krevetu, leže, pokriva se)

Evo, miran sam!

(Vrata se naglo otvaraju. Ulazi doktor sa stažistkinjom koja ga slepo prati)

DOKTOR:

Kakav je ovo haos u sobi?

(Sestra sklanja špric iza leđa, Joca se skupio ispod pokrivača, pacijent se prebacuje na bok)

JOCA:

Nikakav, doktore…

SESTRA:

Ma ništa, doktore, malo Joca skače po sobi, pa ko velim da mu dam jednu šizelu smirelu

DOKTOR:

Aha…

(okreće se ka stažistkinji)

Vidite, ovakve situacije su uobičajene na odeljenjima kao što je naše.

(Ona klima glavom, zapisuje u svoj blokčić, doktor se okreće ka Joci)

Joco, zašto skačete po sobi?

JOCA:

Ne skačem doktore, infarkta mi moga!

PACIJENT:

Doktore!

DOKTOR:

(prilazi njegovom krevetu, uzima istoriju bolesti, gleda u nju)

Recite, kako mogu da vam pomognem?

PACIJENT:

Otkud ja ovde?

DOKTOR:

Kako „otkud“? Pa imali ste infarkt!

PACIJENT:

Ja? Infarkt? Vi ste mene s nekim pomešali. Ja u životu nisam bio…

(naglo se ispravlja, hoće da ustane, zatetura se i u poslednjem trenutku zaustavi, pridrže ga sestra i doktor)

…bolestan

DOKTOR:

E, pa, prijatelju, za sve postoji prvi put. Hajde ti, lepo, lezi u krevet dok mi ne napravimo EKG da vidimo šta ćemo dalje da radimo.

(Pacijent tužan, poražen, leže, sestra mu prilazi sa štipaljkama, stavlja, sprema ga za EKG, diže mu majicu da bi na njih zalepila elektrode, on spušta majicu)

PACIJENT:

Šta radiš to, sram te bilo!

SESTRA:

Kako šta radim? Spremam te za EKG!

(opet mu diže majicu, on je spušta)

PACIJENT:

Ama sram te bilo, ne diraj mi majicu!

DOKTOR:

Mora tako, prijatelju!

PACIJENT:

Mene nijedno žensko nije skidalo! Ni moja žena!

DOKTOR:

Auuuu, evo ga još jedan doktor nauka… Gospodine, da vam objasnim: Tako mora zbog pregleda.

(okreće se stažistkinji)

U ovakvim situacijama morate biti strpljivi s pacijentima koji su iz nerazvijenih sredina, neobrazovani, prosti…

PACIJENT:

Ma ko bre, neobrazovan i prost? Ja ti samo lepo kažem da mene nikad nijedno žensko nije skidalo… A ako mora zbog pregleda… Ja ću. Daj to ‘vamo sestro, da ja prikačim!

(Sestra je zbunjena, doktor se okreće ka njoj i klima glavom, ona daje elektrode pacijentu, on ih zavlači ispod majice i pokušava da namesti. Ne uspeva…)

SESTRA:

Dajte ja ću…

PACIJENT:

Ma beži bre, šta ti znaš, beštijo pokvarena!

DOKTOR:

Dobro – dajte meni…

PACIJENT:

Uh! Kako tebi da dam?! Beži bre! Ti si jedan od onih…

DOKTOR:

Kojih?

PACIJENT:

Znaš ti kojih… Onih što vole da pipaju muškarce! Što se okupljaju jednom godišnje…

JOCA:

Homoseksualac. Takoreći peder.

PACIJENT:

E, od tih!

DOKTOR:

(nervozno, odgovara i pojačava ton posle svake izgovorene reči)

Slušajte vi! Nisam ja nikakav homoseksualac, već medicinski radnik koji u trenucima kada ste vi preživeli infarkt miokarda pokušava da vam pomogne i pravilnom dijagnostikom odredi dalju terapiju! Neću da dozvolim da me ovde vređate, a vi ako nećete da se lečite to je vaša stvar!!!

JOCA:

Seko, a da daš onu šizelu smirelu našem doktoru?

SESTRA:

Joco, tišina, ne mešaj se!

JOCA:

Pa vidiš da nam se doktor uzbudio. Strefiće ga infarkt, pu-pu-ne daj bože!

PACIJENT:

I šta kažeš – nisi „ono“?

DOKTOR:

Koje?

PACIJENT:

Pa „ONO“!

DOKTOR:

Ama koje ono, čoveče?

JOCA:

Peder, doktore, peder!

DOKTOR:

Nisam!

PACIJENT:

E, pa lepo onda – uštini sestru za dupe!

(Sestra, stažistkinja i doktor se zgroze)

DOKTOR I SESTRA:

(uglas)

Šta vam pada na pamet! Kakav je to način!

PACIJENT:

Onda ništa od pregleda!

STAŽISTKINJA:

(prvi put se umeša i progovara isprva stidljivo)

Dajte, molim vas, ja da vam pomognem. Hajde, lezite i zavrnite samo malo tu majicu sami, da vam ja postavim ovu skalameriju.

(Pacijent je pogleda, smiri se, legne, zavrne majicu. Stažistkinja sve namesti, uključi EKG i počne da ga gleda).

JOCA:

Doktore, izgleda da ova što me je primila na odeljenje ipak nešto zna…

DOKTOR:

Joco, ćuti, ne mešaj se bre!

STAŽISTKINJA:

(iscepi EKG, pogleda ga, pa zaokruži na dva tri mesta i obrati se doktoru, kom preda papir)

Evo, doktore, malo je pojačan sinusni ritam, što je normalno u ovakvim situacijama, ali nema nekih naročitih ventrikularnih ekstrasistola…

DOKTOR:

Tačno, koleginice, u pravu ste… Smirio se on prilično…

(gleda u EKG)

Potpuno ste u pravu… Sestro!

SESTRA:

Izvolite doktore

DOKTOR:

Dajte pacijentu tabletu amiodarona i jedan zorkaptil.

(okreće se ka Joci)

A Joci – dajte jednu šizelu – smirelu.

JOCA:

Zašto meni doktore?

DOKTOR:

Kako zašto? Pa moramo da te pazimo, znaš šta smo pričali danas ti i ja?

(značajno mu namigne)

Redovna terapija i što manje nerviranja.

(izlaze iz sobe. Svetlo u fade-out. U poslednjem trenutku čuje se Joca)

JOCA:

Auuuuuh! Sestro, može li to, bre, malo nežnije?

SESTRA:

Ne može Joco, ne može!

KRAJ PRVE EPIZODE

ODJAVNA ŠPICA

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s